Празнична икона у храму Св.Цара Константина и Јелене у Београду

Слави се 8. новембра по грегоријанском (новом) календару то јест 26. октобра по јулијанском (старом) календару.

СВ. ВЕЛИКОМУЧЕНИК ДИМИТРИЈЕ СОЛУНСКИ- Митровдан

Рођен 270.године у Сирмиуму (данашња Сремска Митровица). Неки извори помињу да је рођен у Солуну, али у Солуну је он био намесник и у њему је и погубљен.

Цар Диоклецијан је 303. године наредио рушење цркава и спаљивање светих књига, лишавање хришћана грађанских права, службе, части, заштите закона, а ослобођени робови губили би слободу уколико би и даље исповедали Господа Христа. Другим царским указом бачени су у тамницу не само верници већ и свештенослужитељи, а трећим су хришћани подвргавани најстрашнијим мучењима уколико би одбили да принесу жртве идолима. Но видећи да је све то узалуд, цар Диоклецијан нареди да отпочне велико и опште гоњење хришћана по читавом царству. Тај страшни погром започе спаљивањем двадесет хиљада хришћана у граду Никомидији, и то на први дан Васкрса.

Свети Димитрије, који није скривао да је хришћанин, очекујући страдање, све своје огромно богатство и имање предао је слузи Лупу, замоливши га да га раздели сиромашнима, док се он сам припремао да дочека цара Максимијана који је намеравао да, при повратку са једног ратног похода сврати у Солун и да провери да ли је његов намесник Димитрије заиста хришћанин.

Димитрије је дочекао цара са свим дужним почастима, покушавајући да му пренесе Истину, али безуспешно.

 Цар Максимијан, видевши да не може ни великим мукама нити митом да убеди Димитрија да се одрекне Христа, наредио је да га избоду копљима 306.године у Солуну.

Недуго после мученичког страдања светог Димитрија, цар Галерије укинуо је Диоклецијанове указе и подарио хришћанима слободу вероисповедања. До тада скривене под земљом у катакомбама, многе цркве заблисташе пред очима и у срцима верних. Тако и житељи Солуна саградише црквицу над гробом светог великомученика Димитрија.

Светитељ се, слично Св.Георгију, најчешће иконопише у ратничкој опреми као младић без браде, огрнут зеленим плаштом, мада се може и иконописати у властелинским одорама, са или без оружија.