Празнична икона у храму Св.Цара Константина и Јелене у Београду

ВАСКРСЕЊЕ ИСУСА ХРИСТА

Ако Христос није устао, узалуд вера наша (1. Кор. 15,17)

После тродневнога боравка телом у гробу и душом у Аду, Исус Христос је Васкрсао - устао је из мртвих, јер силу његовог божанства Ад није могао да савлада, и тиме је отворио врата која воде у свет нове, преображене реалности, реалности славе и вредности која је људима до тада била непозната и недоступна.

Црква је одредила да се за истинску икону Васкрсења Христовог сматра изображење Његовог силаска у Aд.

Наравно, постоје и иконе Васкрсења које изображавају Христово јављање мироносицама и ученицима, али је икона Васкрсења превасходно изображење уништења смрти. Оно се догодило Христовом силаском у Ад, када је Његова душа, заједно с Његовим божанством (тј. с Његовом божанском природом), сишла у ад да би ослободила душе старозаветних праведника који су га ишчекивали као Избавитеља.*

На икони се приказује Христос у мандорли како стоји над разваљеним вратима Ада. У левој руци држи Крст као симбол спасења, десном извлачи праоца Адама из гроба. Са његове леве стране је прамајка Ева у која у молитвеном положају са надом гледа у Њега. Иза Адама обавезно су изображени цар Давид, који је био Христов предак по телу (Месија је био из племена Давидова) и краљ Соломон који је основао храм, као и Св.Јован, док се иза Прамајке Еве сликају и други светитељи.

*Митрополит Јеротеј (Влахос),
Васкрсење Христово,"Православље", Број 961