Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника.

Српска православна црква и верници га славе 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару, када се завршава и пост који траје 14 дана.

УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ- Велика Госпојина

Главни празник Богородице, дан којим се обележава њен улазак на Небо и растанак са апостолима.

На икони је приказана Богородица на одру, око које су скупљени апостоли и народ.

Иза одра је Христос у златним одорама који, стојећи у мандорли у којој се назиру ангели, на своје руке прима душу своје мајке која је приказана као беба у повојима (симболише чистоту и непорочност).

Лево и десно, у две монохроматске групе, приказани су апостоли како ношени Духом светим као у облаку, долазе на погреб Богородице,

И на самом врху композиције представљен је и трећи догађај (нејединство времена и радње карактеристично за иконопис)- улазак Пресвете Богородице кроз Рајска врата, ношена анђелима. Са њене десне стране, у монохроматском облаку приказан је Св.Апостол Тома коме Богородица даје свој појас. Према Светом предању, Св.Апостол Тома је закаснио на опело Богородици и затражио је да се отвори ковчег са телом, да јој упути последњи целив. Када су апостоли отворили ковчег, тела није било, само Појас Богородичин* који је сведочио о њеном присуству.

За време Андроника II у Цариграду је цео август био посвећен празновању Богородице. Сваки дан био је празнован у другој цркви, а три дана била су нарочито прослављана и то: 1. авг. у цркви Богородице Одигитрије, 15. авг. у Светој Софији и 31. авг. у Влахернској цркви.

* "Реплику" Богородичиног појаса на коме су исписани 50 и 90 псалм верници носе као заштиту и ради исцељења.