Св.Савa

Тонзура

tonsurа (lat.tondērе- бријати).

Обријано или ошишано теме главе у облику круга у знак примања монашког пострига или ступања у клир. Назива се још и гуменце (мало гумно).

Од 9. до 15. века тонзура је на православном истоку симболично тумачена као знак Христовог трновог венца који свештеник и монах носе око главе. Чин примања тонзуре (од 16.века замењен постржењем косе), има у монаштву дубоко значење- монаху се постризавају  власи главе у знак одрицања од света и свега што је у свету, у знак одсецања сопствене воље и свих телесних похота. У цркви Светог Николе на Тресци сачувана је чак и фреска на којој је приказан чин пострига. 

Бријање темена приликом ступања у монашки или свештени чин практиковано је и у Српској цркви о чему сведочи велики број фресака наших светитеља са тонзуром (најпознатија је фреска Св.Саве у ман.Милешева, рађена за његовог живота, као и фреска Јоаникија II, првог српског патријарха, Арсеније I и Сава II у Сопоћанима, и тд.) Oбичај тонзуре међу свештенством Српске цркве био присутан све до 17. века.