Епископ Будимски Данило (Крстић)
ТЕОЛОГИЈА У БОЈАМА

(Показао је рукама на иконе у иконостасу Христа, и Богородице, и почео беседу):

`Христос је обучен у црвено, па у плаво (а Богородица у плаво па преко тога црвено)...Значи прва боја црвено - да је Бог, а плаво да је човек. Зашто? Јер плаво је небо и океан и нашој планети даје плаву боју. Црвено-плаво, Бого-човек. Богородица-прво плаво да је човек, а онда црвено одевена, као она купина што је несагорива. Јер Мојсије је видео једну купину, једно дрво, у пламену, а лишће остаје зелено. Да је то била ватра, она би одавно спалила у пепео. Онда се из тога огња чуло: Ја сам Бог отаца твојих. Бог је говорио. Како ти је име? Ја сам битујући или Ја јесам вечан. Значи зато је овде Бог црвено. Када је постао плаво - није престао да буде Бог - црвено. А овде плаво, човек, није престала да буде човек, значи ограничено биће. То је теологија у бојама. Две природе у Богочовеку: божанска и човечанска. А овде (показује на икону Богородице) човечанска која се обожила. Али разлика је огромна. Кад идете у Београд на Теолошки факултет код Панчевачког моста, тамо ћете наћи слику за одрасле: веронаука. Слика сва зелена, а у центру сунце. Једно сунце, један Бог. То је једнобожачка логика дана или дневна.

Шта значи то?
Једно сунце један Бог то су: Јевреји, муслимани и христијани. Заједничка вера - једнобожачка. А логика старих многобожаца и данашњих Хиндуса је ноћна. Колико звезда, толико богова. А ми кажемо: ми смо синови дана и светлости, а не ноћи ни теологије ноћне.

Други аспекат божанства је личносни. Колико личности поседује та сунчева лава? Ми кажемо Тројица и опишемо 3 златна круга око белог сунца. Први златни круг светлости је Отац који држи ту сунчеву лаву као своју суштину. Када он рађа другу светлост - Сина свога, Он Њему даје цело своје сунце. Зато је и Син исто толико Бог колико и Отац Његов. Када од Њега исходи, не рађа, када исходи Свети Дух, трећа личност, и Њему даје Отац целу своју суштину. Тако је и Дух Свети исто толико Бог колико Отац и Син.
Наш Бог је дакле, једносуштан, једно сунце - бело, али је триличностан. Ту Јевреји и муслимани одлазе од нас. Они кажу један Бог - једна личност. Они би се крстили са једним прстом, а не са три. А ми када стегнемо ова три прста: ако је велики - Бог Отац, кажипрст - Бог Син, а палац - Бог Дух свети, када ми стегнемо та три прста ми назначујемо да сваки од Тројице воли другу Двојицу, а не самога себе. Значи личимо на Бога када волимо друге личности око себе!
Трећи аспекат Божанства, који не знају западни: римокатолици и протестанти, то су енергије божанске које зраче из те дубине сунчеве лаве кроз Свету Тројицу. Један зрак је Љубав Божја, о којој говорим, коју је Мојсије видео на купини, која не разара у пепео.

Други је мудрост Божија, лепота Божја, доброта Божја, правда Божја, стваралаштво Божије... Значи све те енергије се зову БЛАГОДАТ Божја. То је БЛАГО ДАТО ОД БОГА, коме? Људима. А људи су тако насликани као парче гвожђа. Много их је. Нису то планете него људи. А неко има више рђе неко мање (на себи). Рђа значи имати греха. И сви се они врте око сунца Божанства. Онај који је чистији он брже упија у себе огањ божанске љубави. Јер оно парче гвожђа, онај човек, који је дошао до усијања од љубави Божије са њега спадне сва рђа. Он у маломе личи на велико сунце. Тај је постао Бог. Али не по суштини као Тројица са вечним сунцем, него по благодати и на нижој температури, јер ми имамо само зраке из тог сунца. Ако би се ми као парче гвожђа приближили самом сунцу - ми би се истопили. Значи може свако да има једну орбиту, даље од самога сунца, али је важно то – како скинути са себе рђу. Како се очистити? То је пост и молитва.

преузето са www.pravoslovo.net