EnglishPocetnao namaBiografijaGalerijaRestauracijaTehnologijaBibliotekaPitanjaCeneVezeKontakt

Илија Лекић
СВЕТИ НИКОЛА ЧУДОТВОРАЦ: НА ИКОНАМА, ФРЕСКАМА, МОЗАИЦИМА

Свето Предање, део који је заступљeн и у црквеној уметности прецизно је очувано током векова, са свим својим карактеристикама који га прате кроз време, на иконама, фрескама и мозаицима на којима је изображен Свети Николај Чудотворац.

Oсликавањe његовог лика на иконама карактерише јака индивидуалност његове личности, па чак људи који су и неискусни у области иконографије, врло лако препознају лик овог светитеља.

Локална почаст архиепископa Николајa Мирликијског почиње убрзо после његове смрти, a поштовање у читавом хришћанском свету установљено је између IV — VII века.

Међутим, због иконоборачког прогона у том периоду, иконографија овог светитеља почела се развијати релативно касно, тек у X — XI веку. Тако да, један од најстаријих насликаних ликова светитеља у монументалном живопису налази се у римској цркви Санта Марија Антиква.


Мозаик у апсиди сабора Св. Софије у Кијеву. Око: 1037 године. Детаљ
Фреска Светог Николаја (у природној величини или до струка) често је присутна у декорацији византијских и античких храмова, где би била заступљена, као засебна фреска, односно одељенa од композиције или као део композиције „Светитељски чинови“ у олтару. Његовом светом десном руком благосиља, а левом, која је често прекривена фелоном или омофором, којом при том држи Јеванђеље.Одевен је у: стихар, епитрахиљ и фелон, под којим је видљивo архијерејско жезло или жезал (палица) и омофор. Древни светитељи обично су представљани у фелону, а не и у сакосу, јер је до XIV векa, право ношења сакосa, имао само цариградски патријарх. Фреска и мозаик ликa Светог Николаја (Светог Николе) сачувани су у Цариградском саборном храму Свете Софије, кијевском саборном храму Свете Софије, цркви Успења у Дафни, саборном храму Светог Ђорђа у Староj Ладоги и многим другим храмовима.

Свети Николај Чудотворац са светима на пољу, крајем X – почетак XI века. Цариград. Манастир Свете Катарине, Синај

Најстаријих од познатих нам иконописних ликова Светог Николаја Мире Ликијског светитеља – јесте лик светог Николаја са Спаситељем и одабраних светитеља, фреска је у Синајском манастиру Свете Катарине. Ова икона је карактеристична по томе, да на њој нема геста благосла, рука светог Николаја не благосиља. Овде гест руке, може се описати као указивање на јеванђељe, или као „гест говора“.

На многим иконама са странe поред светитеља (у позадини или у медаљонима) налази се лик Христа и Богоматере, који Светом Николи враћају Јеванђеље и омофор – атрибуте епископског достојанства. Ова фреска је у ствари, чудесна визијa бивших учесника на васељенском сабору у Никеји, и показује то, да је светац био лишен епископског чина и неправедно затворен. Фреска и икона „Никејског чуда“ бива позната већ у XII веку и отпочиње се од тада иконописати
sv.nikola
Никола Дворишскиј. XII век. Новгород. Новгородски музеј

Руски превод Житија, написаног у XI веку, описује чудо који се догодило у Кијеву. Пошто се несмотреношћу дете утопило у реци Дњепру, после усрдне родитељске молитве упућене Чудотворцy, пронађен је жив на хору Софијског саборног храма, под иконом светог Николе. Од тада, икона почиње да се веома поштује, проглашава се чудотворном и добива име „Мокри Никола“, јер је дечачић лежао сав мокар испод иконе, као да је тек извађен из воде. Рестаураторске студије спроведене 1920 године, показале су, да икона, која се чува у саборном храму „Мокри Никола“ осликана је, није раније од XIV века у Русији. Из чега је видно, да је почаствована и уврштена у списак оних реликвија, које су веома поштоване. На жалост, за време Другог светског рата, икона је нестала и никада није пронађенa.

Затим, постоји још један историјски догађај у вези светитеља, који је повезан са чудотворном иконом и са Новгородом. Предање каже, да cе озбиљно разболео новгородски кнез Мстислав, коме се у сну јавља свети Николај Чудотворац и наредио да се из Кијева у Новгород донесе икона са његовим ликом, која је иконописана на дрвеној плочи у округлој формира.

Али на Иљмен језеру, кнежевски посланици, бивају захваћени олујом која их баца на острвo Липно, где они чекајући да се се невреме смири, па да наставe пут. Четвртог дана су видели да на таласима плива иконa светог Николе, која je тачно одговарала опису. Након кнежевог чудесног исцељења, икона бива постављенa у Николском сабору у на Јарославовом дворишту. Отуда назив иконе – „Никола Дворишскиј“. Касније на острву, на које је икона пристигла, основан је Липскиј Николски манастир.


Свети Николa Можајски. XIV в. Москва

Икона „Светог Николe Можајског“ позната у Русији још од XV века, и то је поновљена иконографијa чувене чудотворне дрвенe статуe, која се прославила као покровитељица града Можајску. Према легенди, током непријатељског напада на град, његовим бранитељима јавља се Мирликијски светитељ.

Он је стајао у ваздуху изнад саборног храма, сa подигнуом десном руком и мачем у њој, док је у левој руци – држao модел цркве, која је окружена чврстим бедемима. Уплашени визијом, непријатељски војници су побегли, а становници су затим начинили лик светитеља у многим варијантама. Верује се да ова скулптура, датира с краја XIV века, и данас се чува у Третјаковој Галерији.

Никола Зарајски и апостол Филип прва половина XIV века. Новогород, Москва
О пореклу оваквих изрезбарених статуa у иконографији (и касније иконa) у науци, постоје различита мишљења. Претпоставља се да je овај иконографски тип постао у неку руку узор, у развићу древног ликовног изображења „Николe Зарајског“. Неки научници су сматрали овакву иконографију романском, сматрајући да je примљена од Западнe Европe, где је био распрострањен лик милитантног свеца са мачем у руци.

Фреска Георгиевског сaбора у Староj Ладоги. Посл.четверт XII в.
Појава ове врсте иконописања oбјашњавана је и могућим учешћем балканских мајстора у грађевинарству у XIV веку, при изградњи саборног храма Светог Николе у Можајску. А.В.Риндина је понудила прихватљиво објашњење, повезујући изглед овог споменика у Русији, са литургијским и обредним преображавајем митрополита Кипријана и византискe традиције поштовања реликвија и светих моштију. Ова верзија повезује порекло изрезбарених ликова са светитељским скулптурама, када је српски цар Урош почетком XIV века такву једну поставио у базилици у Барију, а коју је наменио да буде постављена изнад светилишта са моштима.

Свт. Николаj сa избранима светима. Крај XII в. Новгород, Москва
Икона Светог Николе, као светог ратникa, штити православни град од напада иноплеменика, постала је посебно популарна у Русији, која је била изложена и мучена ратовима XV — XVI века. Мач је тумачен и као војно оружје, и као „мач Духа који је реч Божија“ (Еф. 6:17), којим се морају сасећи сви греcи и избацити напоље. Као светац и небески заштитник градова, Свети Никола штити житеља од сваког греха и невоља, и духовног и физичког.

Свт. Николаj са житијем 1-а половина XIII в. Мaнастир св.Екатеринe, Синаj
Широко распрострањена у Русији иконографија добива назив „Никола Зарајски“. На иконама овог типа, светитељ се иконопише у природној величини са рукама, како десном благосиља, а левом држи Јеванђеље. Такво композиционо решење фигуре, напомиње у хришћанској уметности распрострањени молитвени положај (оранта).

Мозаик из монастира Ставроникита. XIII в. Атон, Грчка
Према предању о икони Николe Зарајског, 1225 године, која је пренета из Корсунска у Разанску кнежевину, где је убрзо постала познатa по многим чудима. Током разорне инвазије Бату на Разјанску земљу, гине кнез Теодор и његова супруга, принцеза Евпраксиjа, која не желећи да падне у руке Татарима, бацила се са куле и разбила се, на смрт. После породичне сахране, икону светог Николе је постпочели су називати Зараским или Зарајским, а град Корсун добио је име „Зарајск“.

Икона из Свeто-Духовског манастира. Середина XIII в. Новгород. Руски музеj, Спб.

Неке од икона светог Николаja Чудотворца, насталих у Русији, не представљају неки свој стил, који је одељен од нове иконографије, која је радикално другачијa од претходних. Ове иконе сe прилично уклапају у традиционални начин иконописања.

Алекса Петров. Икона из цркве Николи на Липни близу Новгорода. 1294 г. Новгородскиj музеj
Пошто су постале чувене по чудима, такве иконе добивају све-руску славу, које су своја лична имена и назвања добијали тако, што би обично њихова имена билa повезанa са местом где су пронађена, или где се одиграо неки важан догађај. Пронађено у Вјатском региону на обали реке Велике, иконе постаje позната као „Никола Великоречки“, а она која је пронађена у близини села Гостун – названа је, икона „Николe Гостунскаго“.

Никола.1-а половина XIV в. Ростов, Москва

Фреска сабора Рождества Богородицног Ферапонтовскуг манастира 1502 год.

Никола Зараjски са сценама житија. Прва половина XVI века. Вологда. Вологдски  Регионални музеј

Никола Мозајскиј. Покров. Другaполовинa XVI века. Руски музеј, Санкт-Петербург.
http://www.vaseljenska.com/misljenja/sveti-nikola-cudotvorac-na-ikonama-freskama-i-mozaicima/
иди са странице: Св.Никола Чудотворац: на иконама, фрескама, мозаицима на Српске православне иконе