EnglishPocetnao namaBiografijaGalerijaRestauracijaTehnologijaBibliotekaPitanjaCeneVezeKontakt

Радош Гаћић
НЕБЕСКА ИКОНОПИСАЧКА ВИЂЕЊА
Таковске новине", Горњи Милановац, 20.Новембар 1997. стр.7.

Таковске новине

У Галерији Културног Центра отворена је, 12. Новембра, изложба икона Војислава Луковића, сликара и рестауратора из Београда. Настављајући ликовни програм, Културни Центар је приредио бројној публици још једну квалитетну изложбу. Представљене су 23 иконе из Луковићевог опуса рађене по византијским узорима, класичним иконописом, са битним елементима ауторске оригиналности због чега његов иконопис одступа од већ традиционалног копирања икона.

Иконе са ликовима најпознатијих хришћанских светаца које је Луковић својим "небеским виђењима " и иконописачком вештином предочио публици нису само пуке копије византијских светачких ликова на дасци. Традиционални ликови и иконографија послужили су аутору само као предлошци за оригинална сликарска дела. Иако на први поглед потпуно личе на узоре, Луковићеве иконе садрже извесне измене у детаљима, дакле одступања од оригинала. По сопственом виђењу и нахођењу, по сопственој уметничкој слободи, он мења одређене елементе иконописа. На тај начин ствара нов, лични став, лично виђење и даје лични печат свакој слици - икони.
Таквим радом Луковић врши икононадградњу. Решавајући занатски лако постављену сликарску проблематику и уносећи црту сопственог карактера и духовности, он ствара везу између сопственог виђења ововременог и изворног иконописа, оног који се јавио пре 15 векова и који се развијао пуних хињаду година. У тих хиљаду година мало се шта суштински променило у сликарском и иконографском смислу и поступку. Икона је задржала традиционалну форму и намену и одиграла битну улогу у формирању односа хришћана према сопственој вери и религији, према свецима. Она то чини и данас. Кроз богат иконописачки опус проткан новим иконографским елементима успео је да још једном успостави ту везу у вишезначењском смислу. Небеским иконописачким виђењима и сусретањима : између нас и небеске стварности. Вечне и (не) достижне.

Радош Гачић
ист.уметности, кустос у Галерији Културног Центра Горњи Милановац