Војислав Луковић
"СЛОЖЕНИ ПРОБЛЕМИ КОНЗЕРВАЦИЈЕ И РЕСТАУРАЦИЈЕ ИКОНОСТАСА
ЦРКВЕ СВ.ГЕОРГИЈА ИЗ ВЕЛИКИХ БАСТАЈА,
РАД МОЈСЕЈА СУБОТИЋА ИЗ 1875.године"
18. Гласник конзерватора Србије, Београд, 1994.

Током ратних разарања на подручју западне Славоније, у последњем моменту (12. децембар 1991.год.) спасен је од уништења иконостас цркве Св.Георгија у селу Велики Бастаји и допремљен у Народни Музej у Београду на конзерватоско-рестаураторски поступак.

Према записима на две картуше, иконостас је сликао Мојсеј Суботић 1785. године.

Сем података да је рођен у Мартинцима средином 18. века, о његовом сликарству, може се "...без колебања претпоставити да је стекао солидно ликовно образовање учећи или радећи уз неког бољег аустријског, чешког или словачког сликара што је опчињен сладуњавом барокном фразом једног Трогера или Маулперча."

Умро је 1789, четири године по завршетку иконостаса.

Иконостас садржи 62 иконе сликане техником темпере на дасци, развијених у пет зона, са крстом на врху. Поред уобичајених представа Старозаветних пророка и светих апостола, посебност овог иконостаса чини целина од 12 икона у 2. зони са преставама српских владара светитеља, "...без сумње најпотпунија која је икад остварена на српским иконостасима током 18. века.". Њихову дубљу иконографску поруку открива централна слика која композиционо преставља варијанту Деизиса, с том разликом што су уместо Богородице, веренице Св. Духа, смештена између порука у 3. зони иконостаса. Представа Богородице са раширеним рукама која на грудима носи голуба, симбол Духа Светога, очигледно је западњачког порекла, и уствари, представља варијанту Благовести (кат.бр.40).

Прозападњачка оријентација присутна на Суботићевим иконама, креће се од умереног барока ка рококоу, са јасном представом да је време декоративног барока дефинитивно прошло и да је дух нове епохе на помолу,што се да наслутити и из начина обраде пејзажа у позадини ветитеља.
Све ово, уз остали познати иконописачки рад, Мојсеја Суботића сврставау ред значајних српских иконописаца 18. века.

Иконостас је, од настанка до 2. Светског рата више пута "обнављан", односно премазиван златном и сребрном бронзом, а дејство неодговарајуће влажности, температуре и ксилофагних инсеката учиниле су да је материјал у јако лошем стању донет у Народни Музеј у Београду.
Поједине иконе донете су у хоризонталном положају, јер би у вертикалномположају са њих спала подлога и бојени слој.

Неколико икона је у толикој мери оштећено да је њихова рестаурација немогућа (иконе кат.бр.9,10,11).

ОПИС СТАЊА ИКОНА ПРЕ ПОЧЕТКА КОНЗЕРВАТОРСКО-РЕСТАУРАТОРСКИХ РАДОВА

Опис стања икона дат је у помоћу недеструктивног, физичко-оптичког метода истраживања. Овај метод обухватио је испитивања у видљивом и невидљивом делу спектра.

НОСИОЦ

Носиоц је на свим иконама од липивог дрвета, начињен од једног комада даске или, у највећем броју случајева од две или три даске међусобно слепљене туткалним везивом.
На полеђини су постављени ужљебљени кушаци целом ширином носиоца. Дрво је у већој или мањој мери нагрижено дрвоточином (фото.бр.6).

Најугроженије су престоне иконе Св. Георгија (кат.бр. 9), Св. Димитрија (кат.бр. 12), Богородице с Христом (кат.бр. 10) и Христа (кат.бр.11) код којих је деловање ксилофагних инсеката у толикој мери оштетило носиоц да конзервација таквог материјала представља посебан проблем.

На иконама (кат.бр. 11,12,15), даске од којих је састављен носиоц разлепиле су се и у потпуности одвојиле једна од друге услед великих осцилација влаге и температуре у цркви (фото.бр. 4,15,16).

Мерењем влажности носиоца утврђено је варирање степена влажности дрвета носиоца од 12% до 24%.

ПОДЛОГА

Подлога је кредна, дебљине од 0.3 до 0.6 мм што је различито од иконе до иконе. На највећем броју икона подлога је у потпуности сачувана или са минималним оштећењима.

На једном броју икона, оштећења се уочавају као испуцалост неправилног облика и величине, као и подклобучења, раслојавање и одвајање подлоге од носиоца. Такве врсте оштећења узроковане су неравномерним степеном скупљања материјала од којег су начињени носиоц и подлога, што проузрукује напрезање материјала и доводи до пуцања подлоге, њеног подклобучавања и одвајања од носиоца (фото.бр. 15,21,31).

На иконама (кат.бр. 9,10,11,12,48) подлога је на појединим местима, у већој мери, у потпуности отпала са носиоца (фото.бр. 15,21)

БОЈЕНИ СЛОЈ

Бојени слој на свим иконама рађен је техником темпере. На појединим местима (позадина), бојени слој нанет је дебље и снажнијим потезима четкице.

Одоре светаца и инкарнат сликане су уједначеније, док је завршно моделовање изведено лазурним премазима.

На свим иконама бојени слој рупичасто је оштећен дејством ксилофагних инсеката.

Услед пуцања подлоге, бојени слој на свим иконама је испуцао и местимично отпао са њом (фото.бр. 21)

На појединим иконама, бојени слој је отпао услед љуспања заштитног слоја који је са собом повукао и бојени слој (фото.бр. 1).

Испитивањем у области УВ осветлења на иконама (кат.бр.5,6,9,10,11,12,15,17,23,29,48) констатовани су накнадни премази уљаном бојом.
Иконе (кат.бр. 9,10,11) у потпуности су пресликане уљаном бојом преко оригиналног бојеног слоја.

На иконама (кат.бр. 41,42,43) на подлогу је залепљен папир на коме је сликано уљаном бојом, рад рђавог иконописца из 19. века, без вредности.

ЗАШТИТНИ СЛОЈ

Заштитни слој је од шелака(?), јако пожутео, прекривен наслагама прљавштине.

На великом броју икона у љуспицама је отпао са бојеног слоја.

УКРАСНИ РАМ

Украсни рам је дрвеним типловима спојен са иконом и представља интегрални део носиоца.

Описи оштећења подлоге, бојеног и заштитног слоја односе се и на украсне рамове.

Сви украсни рамови на иконама премазани су дебелим наслагама бронзе.

ПОЗЛАТА

Испод накнадно нанетих премаза бронзе на барокиризираним украсним рамовима, налази се оригинална позлата.

КОЗЕРВАТОРСКО-РЕСТАУРАТОРСКА ИСПИТИВАЊА

Конзерваторско-рестаураторска испитивања обухватила су:

1. Посматрања икона под различитим врстама осветљења
2. Омекшавање и уклањање накнадно нанетог заштитног слоја, премаза бронзе и старих ретуша.

1. Резултати добијени посматрањем слике под различитим врстама осветлења дати су у опису стања икона пре конзерваторско-рестаураторских радова.
2. При испитивању накнадних премаза бојеног слоја, позлате и заштитног слоја, вршене су пробе чишћења различитим органских растварачима(фото.бр. 3,12, 33, 39).

Испитивањима извршеним приликом проба чишћења, констатовани су накнадни премази који се могу поделити у 4 групе:

1. Премази уљаном бојом постављени преко оригиналне подлоге и бојеног слоја (фото.бр.3,12,24).
2. Премази уљаном бојомм постављени преко претходно постављених ретуша изведених казеинском темпером (икона кат.бр. 48, фото.бр. 24).
3. Премази бронзе постављени на украсне рамове.
4. Накнадно постављен заштитни слој.

Пробе чишења показале су да се премази бронзе успешно уклањају коришћењем метанола, метилен-хлорида.

ИЗВРШЕНИ КОНЗЕРВАТОРСКИ РАДОВИ

1. ФИКСИРАЊЕ ПОДЛОГЕ

Оштећења и подклобучења подлоге фиксирана су 8% раствором туткала преко кога је постављен јапански папир (фото.бр. 11, 23, 33).

2. КОНСОЛИДАЦИЈА ДРВЕНОГ НОСИОЦА И РЕКОНСТРУКЦИЈА НЕДОСТАЈУЋИХ ДЕЛОВА УКРАСНИХ РАМОВА

Консолидација дрвених носиоца и рестаурација недостајућих делова украсних рамова извршена је у радионици за обраду дрвета Атељеа за конзервацију и рестаурацију Народног музеја, од стране вишег техн.Зорана Ђорђевића и Мирослава Ранковића, дипл. вајара.

На икони (кат.бр. 15) дошло је до потпуног раздвајања саставних делова дрвеног носиоца услед слабљења туткалног везива (фото.бр. 4, 5). Са полеђине носиоца скинути су кушаци; место спајања целом дужином је очишћено од остатака старог лепка и очишћено говеђом жучи, а затим је нанесен слој туткалног везива и звршено је слепљивање раздвојених делова у систему стега.

На већем броју икона дошло је до пуцања носиоца по уздужној оси дрвеног влакана, у мањој или већој мери. Да би се спречило даље прогресивно ширење напрслине, оштећења су обрађена и постављене су летвице са уторима, троугластог профила, које су слепљене са оригиналним носиоцем у систему стега (фото.бр. 20, 35).

Посебан проблем представљао је Крст са распећем, који је услед црвоточине и сушења дрвета изгубио чврстину и стабилност потребну за даљу манипулацију. "Паркетажом" хоризонталне и вертикалне греде на полеђини крста, обезбеђена је стабилност и омогућена даља манипулација.

На највећем броју икона, украсни рамови, који су дрвеним типловима спојени са носиоцем те представљају његов интегрални део, оштећени су тако да им недостају целе странице или делови страница (фото.бр. 1, 11, 27).
Сва оштећења су обрађена и извршена је реконструкција недостајућихделова и целих страница рамова.

3. ИМПРЕГНАЦИЈА

Састав импрегнационе смесе морао је бити такав да обезбеђује лако продирање смесе у носиоц током процеса импрегнације, а да након њега носиоцу обезбеди неопходну компакност и заштиту од даљих негативних дејстава ксилофагних инсеката и влаге.
Импрегнација је извршена потапањем икона у смесу воска и смоле, при температури од 62 степена Целзијусова.

4. ЧИШЋЕЊЕ

Накнадно постављени заштитни слој, као и премази уљаном бојом уклоњени су употребом раствора органских растварача.
Казеински ретуши, постављени директно на носиоц, показали су сеизузетно стабилни на раствараче, те су уклоњени пажљивим чишћењем скалпелом.

Украсни рамови премазани бронзом успешно су очишћени метнолом, метилен-хлоридом, уз неутралисање дејства терпентином.

Након чишћења, испод премазаних површина указала се добро очувана оригинална позлата која је недостајала на местима оштећења подлоге, а што је био вероватан разлог накнадног премазивања целог иконостаса бронзом.

5. РЕСТАУРАЦИЈА ОШТЕЋЕНЕ ПОДЛОГЕ И БОЈЕНОГ СЛОЈА

На иконама којима је оштећена или делимично отпала подлога, оштећења су обрађена и постављена је нова кредна подлога.

Након сушења подлоге преко целе површине иконе постављен је "полисаж".

На већа оштећења на која је постављена подлога, изведен је ретуш акварелом.

Завршни ретуши изведени су испошћеном уљаном бојом.

Постављен је заштитни слој од дамар-лака.

РЕЗИМЕ

Највећи проблем у конзервацији и рестаурацији икона из цркве Св.Георгија представљало је консолидовање подлоге и бојеног слоја са носиоцем, као и уклањање накнадних премаза уљане боје и бронзе.
Импрегнисањем икона смесом воска и смоле, трошни носиоц добио је на чврстини и постојаности.

Ретуш је изведен делимично и то само на оштећењима која су угрожавала интегритет целине, односно њену читљивост.
Консолидацијом носиоца, а ретушом као завршном интервенцијом, иконама је враћен изглед који би требале да поседују да су чуване у одговарајућим условима.

Иконе на којима су извршене конзерваторско-рестаураторске интервенције, када се укаже прилика, спремне су да се врате у Богослужбену функцију, на иконостас са кога су скинуте да би биле спасене.