О чувању и одржавању слика

а) Који су најчешћи разлози пропадања слика?

б) Који су оптимални услови чувања слика?

в) Да ли могу сам да очистим запрљану слику?

г) Шта да урадим када приметим деформације на слици?

д) Шта рестауратор ради са сликом?

ђ) Колико све то кошта?

а) Најчешћи разлози пропадања слика су неадекватни услови њиховог складиштења. Премала (или превелика) влажност ваздуха, излагање директном утицају сунца или неког другог извора топлоте, као и физичка оштећења (удари неким предметом, прскање течности по слици,оштеђења приликом транспорта), најчешће доводе до деформације слика.

б) Оптимални услови за складиштење слика у просторијама представљају: температура од 19-21С и влажност ваздуха од око 60 %. Нормално, ово су музејски услови и свима је јасно да се у кућним условима такви идеални параметри тешко могу постићи и одржавати. Оно што је важно , а може се испоштовати је да слике не излажемо стресним климатским условима . Другим речима, слици (било на платну или дрвету) неће пријати да је нпр.зими из топле собе преместимо у хладну. Или обратно, да из просторије у којој лети климу одржавају клима-уређаји, слику изнесемо на сув и врео ваздух. Такве осцилације температуре и влажности представљају шок за слику и могу веома лако (услед ширења и скупљања) да доведу до деформације слике у мањој или већој мери. Слике које стоје у просторијама у којима се свакодневно живи, поступно се прилагођавају температурним променама са променама временских доба. Такве, поступне промене климатскоих услова мање утичу (или не утичу) на физичко стање слике.

в) Да ли могу сам да очистим запрљану слику? Наравно да можете, али Вам ја то не бих препоручио. Најбоље муштерије свих рестаурара су управо САМ-СВОЈ-МАЈСТОР власници слика. Разне приче (чак и текстови у неким старим књигама) о томе како се слике најбоље чисте расеченом главицом лука или кромпира, млеком, средствима за кућну хигијену, или пак разређивачима за боје, донеле су многим власницима слика главобољу, а рестаураторима посао. Много је лакше одмах се посаветовати са стручним лицем-сликаром конзерватором, него доводити себе до очајања. Максимум Ваше интервенције је брисање прашине по потреби, сувом крпом (или широком четком).

г) Ако приметите деформације на слици, прва ствар је да елиминишете евентуалне узрочнике деформација, а затим да се обратите сликару конзрватору (то је сликар чија је уска специјалност конзервација и рестаурација слика) и у договору са њим преузмете кораке ка заштити, односно лечењу ваше слике.
Имајте у виду да није сваки сликар стручан да се бави рестаурацијом, иако је можда завршио сликарство.

д) Шта рестауратор ради са сликом?
После визуелног прегледа и прелиминарног дијагностицирања оштећења, приступа се (по потреби) физичким и хемијским конзерваторским испитивањима. Физичка испитивања подразумевају испитивања која се врше у разним областима спектра -УВ, ИР, као и РО, и уз помоћ оптичких помагала. Хемијска испитивања подразумевају узимање узорака на хемијску анализу (што се ради у музејским условима и за вредније експонате), као и спровођење тестова који ће показати реакцију премаза, лакова и боје на одређене хемијске агенсе који се користе приликом третмана слике. Након завршених испитивања, утврђује се и спроводи редослед радњи у циљу конзервирања слике (заштите од даљег пропадања), након чега се приступа рестаурацији (враћању у првобитно стање).

е) Колико све то кошта, питаћете.Цена се формира на основу количине и врсте оштећења, односно поступка који се спроводи, као и на основу саме вредности слике (вреднија слика-већа одговорност рестауратора). Не ретко се дешава да цена рестаурације премаши вредност слике (најчешће је то случај са делима аматера која немају тржишну вредност, али за власника имају велику сентименталну вредност). У сваком случају вредност рестаурираног дела, укључујући и трошкове рестаурације, увек премашује вредност истог дела пре интервенције рестауратора.