БОГОРОДИЦА СА ХРИСТОМ

Пресвета Богородица (грч. Θεοτόκος), Дева Марија (на арамејском, име Мариам значи Јахве Богу одана, вољена од Бога) унапред проречена од Бога и од старозаветних пророка, рођена је од Богом изабраних родитеља, Јоакима и Ане у Назарету, у Галилеји (Лк 1,26-27).

Када јој је било 7 година, родитељи су је одвели у храм где је живела у атмосфери богослужења, а време је проводила у молитви, ручном раду и читању Светог Писма. Ту је остала до навршених 12 година, када је дошло време (по тадашњем обичају) да, сходно другим девојкама, ступи у брак.

 Архангел Гаврило, послан од Бога,  Богородици јавља благу вест да ће зачети од Духа Светога и да ће родити Сина Божијег као Сина Човечијег. Он ће бити Месија, Исус Христос (Помазаник) и Спаситељ света и човека. Речима "Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој" (Лк 1,38), Богородица се ставља у службу Домостроја спасења људског чиме постаје после свога Сина, најзначајнија особа у историји људског рода.

Родивши Богочовека, Дјева Марија је своју човечанску природу заогрнула божанском. Преко доње хаљине плаве боје, која означава њену човечанску природу, Богородица носи порфирни мафорион, који показује да је на себи понела божанску природу., са неком врстом капе која покрива косу. Испод мафориона носи дугу хаљину плаве боје.

На раменима и на челу налазе се три звезде које означавају њену Приснодевственост, ( "И пре Рођења Дева, и у Рођењу Дева, и по Рођењу Дева”).

Руком показује на малог Христа који благосиља десном руком, док у левој држи свитак, погледог упртог у њу.